Arkane Studios, proslavljeni developer Dishonoreda i njegovog nastavka, u saradanji sa Bethesdom godinama je radio na neslužbenom nastavku jedne od najzanimljivijih pucačina iz prve decenije ovog veka. Ipak, iako ovaj naslov reklamiraju kao “reboot” originalnog Preya iz 2006. godine (videti rubriku “retro” u ovom broju), autori igre su inspiraciju crpli iz drugog, malo starijeg izvora. Prey je najbolji omaž legendarnom System Shocku 2 koji je ikada ugledao svetlost dana. Na svakom koraku nailazićete na suptilne i manje suptilne veze sa SS2, od kojih je svakako najeksplicitniji “Looking Glass server”, deo komunikacionog sistema svemirske stanice Talos-1 koji nosi ime davno ugašenog developera System Shock igara. Koncepcija igre takođe je gotovo identična: i ovde imamo protagonistu koji se budi u neprijateljskom okruženju svemirske stanice koju je poharala nepoznata biološka pošast, i koji će u cilju preživljavanja morati da se apgrejduje bio-implantima, da hakuje kompjuterske sisteme, pažljivo manipuliše vrlo ograničenim resursima i mic po mic, kombinacijom šunjanja, borbe i taktičko-prostorne inteligencije, pronađe rešenje za sistuaciju u kojoj se obreo.
Morgan Yu, koji može da bude muško ili žensko (pol birate pre početka igre), preživljava neku vrstu “dana mrmota” na istraživačkoj stanici Talos-1 u orbiti Meseca, svakodnevno obavljajući identičnu turu testova i zaboravljajući ih kada ode na spavanje. Intervencijom misterioznog spasioca koji je stupio u radio vezu za njim i razbio taj vrzini ciklus, Morgan je lagano krenuo da shvata u kakvom se čabru našao. Stanicu su poharali vanzemaljski organizmi na kojima su vršeni eksperimenti, mutirali su u kontaktu sa ljudima i stvorili stravične hibride koji su počeli da kapiraju našu tehnologiju i stiču parapsihološke moći, naravno, u kontekstu potpune eksterminacije stanične posade i Zemlje na koju su se nameračili. Morgan nije vojnik, municija je više izuzetak nego pravilo, tako da će vatreni obračuni sa alienima biti jedna od opcija koju ćete moći da preduzimate, nikako glavni metod preživljavanja.
Glavna zvezda igre ipak nisu ni Morgan ni alieni, već svemirska stanica. Talos-1 je najbolje dizajnirana i najkompleksnije projektovana mega-struktura koja se ikada pojavila u nekoj igri, prvenstveno zahvaljujući napretku tehnologije (pre svega, 3D enginea i sirove snage modernih PC-a i konzola aktuelne generacije) koji je omogućio složenu arhitektonsku konstrukciju svake palube. Na Talosu je sve logično povezano, bilo hodnicima ili ventilacionim otvorima, bilo penjanjem po elementima konstrukcije radi ulaska odozgo. Celom dužinom stanice proteže se ogroman servisni tunel koji možete da koristite za internu navigaciju, za koju možete da koristite i glavni lift, pa i airlockove koji postoje na svakoj palubi. Da, igra vam omogućava da izađete na spoljnu stranu stanice pa da kroz kraću svemirsku šetnju prošetate sa jednog na drugi kraj. S tim u vezi valja napomenuti da vrlo brzo nakon uvodnih (i linearnih) pola sata igre, sve postaje otvoreno, pod uslovom da pronađete i iskoristite kodne kartice i šifre za zaključana vrata: teorijski, ništa vas ne sprečava da zavučete nos bilo gde, mada uletanje u zonu visokog nivoa prepunu najjačih protivnika nije uputno za lika koji se nije nabudžio neuromodovima.
Ostatak teksta i konačnu ocenu ćete moći da pročitate u novom broju GameFun magazina koji izlazi 15. maja, gde će se naći i trikovi za lako prelaženje igre.
previous post
LoL: Novi zmaj dolazi na Rift?
