Najnovija familija AMD video i 3D akceleratora predstavljena je početkom godine, a za naše tržište su najzanimljiviji modeli iz niže i srednje klase: Radeon R7 250X i Radeon R7 260X. Nova generacija akceleratora iz R7 i R9 serija obuhvata i daleko jače modele, koje cenovno idu i do 500 evra, a namenjene su ekstremnim igračima koji žele beskompromisne performanse i igraju se na tri Full HD monitora, ili čak na 4K displejima, za koje je neophodan izuzetno snažan GPU sa puno memorije GDDR5 tipa i ogromnim bandwidth-om.
Model Radeon R7 250X popunjava prostor između modela R7 250 i R7 260, a pošto ova dva modela koštaju 80 i 95 evra, čini se da AMD ima karticu za svaki cenovni rang sa pomacima od po 10 evra. Redom, Radeon R7 250, R7 250X, R7 260 i R7 260X koštaju od 80 do 110 evra, mada postoje odstupanja, u zavisnosti od samog vendora, a ovo što navodimo su preporučene cene u maloprodaji. Radeon R7 250X koji je testiran za ovu priliku, u izvedbi kompanija PowerColor ili MSI može čak da košta i manje od svojih preporučenih cena, jer je borba za opstanak na tržištu, između vendora (proizvođača-partnera kompanije AMD) očigledno žestoka.
Mi smo testirali generičku verziju ove kartice, koja predstavlja referentni model, na osnovu koga drugi proizvođači prave svoje verzije. One nekada mogu biti overklokovane, imati drugačije, efikasnije, atraktivnije ili jednostavno samo drugačije rashladne sisteme, ali u nižim klasama, razlika je uglavnom samo u nalepnici na “kuleru”, jer se proizvođači trude da se diferenciraju u srednjim i višim kategorijama. U nižim klasama, najveći broj vendora se odlučuje da zadrži rashladni sistem i dizajn štampane ploče koje je predložio sam proizvođač grafičkog čipa. AMD Radeon R7 250X je baziran na grafičkom čipu koji ima 640 Stream Processors jedinica. U pitanju su programabilne shader aritmetičko logičke jedinice, a u celoj familiji R7 i R9 procesora, one su iste i spakovane su u vidu blokova. Kod srednje i više klase GPU-ova, broj ovih blokova se udvostručuje i učetvorostručuje, a i keš memorije, odnosno ostatak grafičkog pipeline-a, raste u skladu sa tim. Kod Radeon R7 250X grafičkog čipa, koji ima 640 SP jedinica, broj procesora za rad sa teksturama (Texture Management Units) je 40, dok je na kraju rendering procesa, hijerarhiski, smešten ROP, odnosno “Raster Operator Unit”. Broj ovih jedinica je 16, a one su dalje vezane za “crossbar” memorijske kontrolere, kojih kod ovog malog GPU-a ima dva, svaki sa širinom od 64 bita. Tako se onda može reći da Radeon R7 250X GPU ima 128-bitnu memorijsku magistralu. U slučaju modela sa GDDR5 memorijom, koja ima dvostruko veći propusni opseg od GDDR3 memorije, 128-bitna magistrala daje optimalan memorijski “bandwidth” za Radeon R7 250X grafički čip. Zato se kupcima preporučuje da uvek biraju GDDR5 memoriju, iako modeli sa GDDR5 memorijom imaju čak 2GB VRAM-a. 2GB video memorije u ovom slučaju ne znači ništa, jer je propusni opseg ka njoj dvostruko manji, što predstavlja usko grlo za GPU i dosta, dosta niže performanse kada se povećava radna rezolucija, odnosno kada se uključuju antialiasing modovi u okviru 3D igara (ili u panelu grafičkih drajvera).
Radna frekvencija Radeon R7 250X grafičkog čipa je 1 GHz, uz solidan overclocking potencijal (dodatnih 120 – 160 MHz preko je veoma lako postići), dok memorija radi na 1125 MHz, a s obzirom na to da je GDDR5 “quad data rate” memorija, efektivni “klok” je 4500 MHz. U grafičkom čipu, 640 SP jedinica, 16 ROP i 40 TMU-a radi na 1 GHz, što znači da svaki deo čipa ima jednake radne učestanosti.
Referentna AMD Radeon R7 250X kartica je dugačka 168 milimetara, što spada u kraće i manje akceleratore u desktop-PC svetu. Ipak, brzi GPU i memorija zahtevaju dobro hlađenje, a kako bi ono bilo nečujno, dizajniran je dual-slot hladnjak, koji će zauzeti i prostor iznad slota pored PCI Express-a u kome se nalazi sama kartica. Tradicionalno, štampana ploča (PCB) je crvene boje, dok je poklopac kulera crn, sa nalepnicom koju proizvođači menjaju kako bi istakli svoja obeležja. Sam radijator kulera je naravno u aluminijumskim “nijansama”. Kartica pripada nižoj klasi, pa je logično da nema CrossFire konektor, jer se komunikacija između dve iste kartice u CF modovima obavlja kroz PCI Express magistralu. U višim klasama, pak, potrebno je fizički spojiti kartice posebnim CrossFire bridge link konektorom. Karakteristično za niže klase je i raspored video konektora, pa su prisutni i prastari VGA (D-Sub), takođe stari (dobri) Dual-Link DVI, ali i HDMI, koji je standard u audio-video svetu. Kod viših klasa, AMD ne ugrađuje D-Sub priključak, već su tu jedan ili dva DisplayPort izlaza. Iako se Radeon R7 250 napaja strujom koja dolazi sa matične ploče putem PCIe slota, Radeon R7 250X zahteva i dodatno napajanje u vidu standardnog šestopinskog PCIe priključka.
Kada su performanse u pitanju, Radeon R7 250X je snažna mala kartica koja će “voziti” sve najnovije 3D igre, ali uz ograničenje rezolucije do HD Ready modova. Naravno, starije ili manje zahtevne (ili indie) naslove, možete igrati i u Full HD rezolucijama, ali ako želite da isprobate Titanfall, Battlefield 4, Wolfenstein: New Order ili novi Watch Dogs, uz maksimalan nivo detalja ćete morati da se zadržite negde oko rezolucija 1280 x 720 ili 1366 x 768, i to bez AA filtera. Igre tada opet izgledaju znatno lepše nego kada biste sve detalje oborili na “low” i povećali rezoluciju. Za više performanse u ovim igrama, ipak je neophodno dodati još samo malo novca i pazariti Radeon R7 260 ili još bolje R7 260X. Međutim, tako je uvek u svetu PC komponenti – uvek će postojati nešto što nudi osetno više za “samo malo više novca”, tako da će i Radeon R7 250X biti odličan izbor za one koji su zacrtali i strogo definisali budžet za video karticu. Za ovakve kupce, ne postoji bolje rešenje od AMD Radeon R7 250X u verziji sa GDDR5 memorijom. Potrebno je samo da odaberete proizvođača koji vam je najdraži…
Cena: 9.600 dinara
1 comment
Koristim ovu graficku 3 meseca i mogu da primetim samo jedno…
a to je da i na manjim i na vecim monitorima grafika je fenomenalna.