Osma generacija konzola polako ali sigurno pušta svoje korenje, a next-gen više nije toliko next. Sada je samo pitanje vremena kada će u potpunosti istisnuti prethodnu generaciju iz priče, pa je došlo vreme da se na neki način osvrnemo na odlazeću klasu.
Tema je zaista široka, mogao bih da razglabam o uobičajenim stvarima i svemu onome što je na prvu loptu obeležilo vladavinu 7.generacije. Bilo je dosta dobrih stvari, ali se čini da se za svaku dobru pojavilo barem dve loše, pa će mi to biti polazna tačka. Negativan trend koji se uzdigao za vreme prethodne generacije. Trend koji je ustalio odlaganja, promašaje, kako u hardverskom tako i u softverskom departmentu. Trend koji je doveo do masovnog zatvaranja studija. Trend koji je usavršio koncept zlokobnog DLC-a, online sezonskih propusnica, day one patch-eva i mnogih drugih nebuloza… Da ne bi napravio kompletan haos, tekstovi će biti tematski orijentisani, a u narednim redovima ću se fokusirati isključivo na igre. Tačnije na naslove koji su imali potencijala da budu next big thing, a nikad nisu dorasli zadatku. Da se razumemo, nisu to uvek bili fejlovi epskih razmera, komercijalni neuspesi, kontraverzni naslovi iako je bilo dosta i takvih, već i oni manje primetni ali ništa manje bolni i opet sasvim dovoljni da nas razočaraju. Materijala za obradu ima i previše, što je zaista poražavajuće, tako da ću u ovom tekstu samo zagrebati po površini i izdvojiti nekolicinu iz gomile, koja je generalno podbacila i ostavila loš utisak na mene i deo EmuGlx ekipe.
Pita fantaziruša
Final Fantasy XIII (2009) PC, PS3, XBOX 360
Još od davnina je opšte poznata podela konzola, sa jedne strane sve uvek imali konzolu blagoslovenu Final Fantasy igrama a sa druge sve ostale. Retki pojednici su imali privilegiju da iza sebe imaju ovog behemota J-RPG žanra. Nintendo je davno napravio jednu od najvećih grešaka u istoriji svog postojanja, uspeo je da razljuti korporaciju Sony i direktno otera Square u njihov zagrljaj. Iz novonastale veze se razvila jedna od najznačajnih franšiza današnjice, a PlayStation i Final Fantasy su od tog perioda postale gotovo nerazdvojne reči u jednoj rečenici, barem sve do kraja 6. generacije, da bi početkom prošle Microsoft rešio da stane na put toj vezi. Bacio je nepristojnu ponudu Square Enixu, koju ovaj nije mogao da odbije. I to se sve odigralo dok je FFXIII igra već bila u poodmakloj fazi developmenta za PS3 konzolu.
U toku multiplatform tranzicije, Final Fantasy je izgubio puno od svog šarma. Da bi se što bolje prodao na zapadu, došlo je do mnogih kompromisa, a igra je vidno osakaćena i uproštena. Pa je zbog vrlo striktne hodnik progresije u prve dve trećine igre i nedostatka velikog broja sitnica koje su krasile ovaj serijal, igra ubrzo naišla na negativne kritike kod igrača. Iako su kasniji pokušaji da nadomeste nedostatke u narednim iteracijama donekle bili uspešni, i dalje su ostali izgubljeni u prevodu i miljama daleko od prvobitne ideje. Square je nizom loših odluka totalno izgubio fokus, i u svom tom fantaziranju uspeo da uzdrma svoj kredibilitet i dodatno doprinese slabljenju već posrnule japanske industrije. Final Fantasy serijal na čelu sa trinaesticom je tokom 7. generacije bio rastegljen kao testo za pitu. Tačnije, kao loše zamešeno testo koje je na kraju počelo da puca od silnog rastezanja.
Ostatak teksta pogledajte ovde.
Autor: Emuglx
