Iako to možda nije primetno u igrama poput Ponga (koji je više dokumentarac o Makenrou), očigledno je da je filmski medij imao veliki uticaj na video igre. Bilo da tamanimo zombije u zaraženom gradu, zaraženom svemiru, zaraženom svemirskom gradu, svemirskom gradskom zombiju, obrise i omaže iz različitih filmova možemo videti i na samom početku industrije.
U poslednje vreme možemo čak tvrditi i suprotno, da su moderne video igre počele mnogo da utiču na filmsko platno, i da je samo pitanje vremena kada će video igre postati jasna alternativa filmu što se tiče sadržaja, menjajući pasivno učešće aktivnim, pritom pružajući pojedincu više sati zabave, ali o tome ćemo neki drugi put. Poenta ovog teksta je da svaki medij vuče koren iz medija koji ga je inspirisao i ovo je zvanično najgluplja rečenica koju sam napisao u životu ali shvatate šta hoću da kazem. Resident Evil ne bi bio tu bez Romerovih filmova i japanskog fetiša prema pipcima, Streets of Rage bez Hilovog Streets of Fire itd.
Prosečan gejmer je često i veliki filmofil, razume se, većina njih i nije, ali je uvek otvoren za stvari koje ga podsećaju na nešto što voli. Umesto bljutavih adaptacija omiljenih video igara, ponekad nije loše da se pogleda izvor ili nešto približno gejming materijalu koji ponekad može biti i bolji od same igre. U nekoliko narednih tekstova (kažem nekoliko jer to sve zavisi od popularnosti i korisnosti tekstova, a i količine prsatih Šveđanki koje mi sajt mečečno šalje) pokušaćemo da nađemo alternative poznatih video igara, kao jednu skromnu popodnevnu zgubidaniju kada želite da džojstik zamenite kokicama ili Šveđankama.
Ostatak teksta pogledajte ovde.
Autor: Emuglx
