Par oblasti u koje se razumem koliko i u anime ako ne i više iako daleko manje pišem o njima jesu video igre, borilačke veštine i filmovi. Njihovi derivati u vidu borilačkih filmova i borilačkih igara su mi jedna od najdražih zanimacija već par decenija.
I pored toga, ili možda baš zato, filmske adaptacije borilačkih igara su mi na skali omiljenosti u rangu sa paralelnom kastracijom i vađenjem umnjaka tokom gledanja Grand Televizije. U pitanje li je to zbog visokih očekivanja ili prosto jer su ti filmovi crna rupa sedme umetnosti, ne bih da zalazim. Ono što je očigledno jeste da je svaki iole značajniji serijal borilačkih igara dobio svoju filmsku adaptaciju, ako ne i nekoliko. Ono što filmadžije očigledno ne shvataju je da su fanovi borilačkih igara krajnje zaguljena publika i da filmovi kao takvi oduzimaju ono najbolje borilačkim igrama, a to je aktivno učešće u mlaćenju na ekranu. Kao i u mom prethodnom tekstu, i ovde će biti reči samo o zapadnjačkim igranim filmovima, o animeima sam napisao već dovoljno, a Japanci su planeta za sebe. Serijali će biti predstavljeni po broju ali i uspešnosti ekranizacija, počev od holokausta filmske umetnosti pa nadalje.
Double Dragon
Igra: Uz Final Fight, začetnik žanra “idu i biju”, masivno popularna sa gomilom nastavaka, uključujući i skorašnji Double Dragon Neon.
Film: Nedugo posle izuzetnog uspeha Super Mario Bros da svakom poštenom gejmeru izazove srčane smetnje, pojavila se i ova abominacija. Priča je smeštena u post apokaliptičnu Kaliforniju, gde su LA i San Diego spojeni u jedan grad posle užasnog zemljotresa. Braća Bili i Džimi (Skot Vulf i oplodi nas Marče Dakaskose) imaju kod sebe polovinu moćnog kineskog talismana. Drugu polovinu drži milioner Koga Šuko (Robert Patrik, T-1000 iz Terminatora 2) i ne bira sredstva da ga kompletira i otključa nezamislivu, nezemaljsku i dosad uopšte nikad zaista neviđenu moć. Osim činjenice da je snimljen sa budžetom epizode Boljeg života, i da ima veze sa video igrom koliko Hari Poter sa sabranim delima Josipa Broza, Double Dragon je savršenstvo užasavajuće kinematografije. Mislim da je dovoljno reći da je najuspelija scena sadržavala dupe mlade Alise Milano i bratsku tuču oko toga ko će sledeći za njom u ventilacioni otvor. Jedina dobra strana ovog filma je što je po njemu napravljena odlična tuča 1-na-1 istog imena, i njen indi nastavak Rage of the Dragons. Tako je igrom koja je rađena po filmu koji je rađen po igri zatvoren čarobni krug.
Kompletan tekst pogledajte ovde.
Autor: sCARfiNGer/EmuGLX
