Uspon, vladavina i pad muzičkih igara (2005-2010)

Mislim da je to bilo rane 2005. godine, ne znam ni sam na kom sajtu sam naleteo na kratki video teaser za igru Guitar Hero. Definitivno nije bio skoro pokrenuti YouTube na kom ni danas ne mogu da pronađem taj klip, video je bio toliko jefitno i jadno odrađjen da sam pomislio da je neka zajebancija u pitanju.

U tih par minuta nije bilo nikakvog pravog gameplay-a niti je prikazan bilo kakav instrument kontroler… već samo dosta jeftinog CGI-a i cool muzike. Najava da igra navodno izlazi krajem godine isključivo za PlayStation 2 me je navela da zaključim da se radi o nekom niskobudžetnom đubretu koje i ako se pojavi ikada proćiće nezapaženo jer već prošao E3 2005. već smo videli sta je PlayStation 3 mogao da ponudi a početak prodaje Xboxa 360 je bio iza ćoška.

Ono što mi tada nije bilo poznato je da se radilo o veoma amaterskom pokušaju da se pronađe izdavač i backer za igru sa originalnom idejom, naime Kai i Charles Huang iz Red Octane-a bili su inspirisani Konami-evim naslovom sa arkada – Guitar Freaks, koji je koristio kontroler u obliku gitare. Igra je bila popularna u Japanu a u Americi i ostatku zapadnog sveta malo ko je znao za istu. Njihova ideja je bila da naprave sličnu igru i kontroler i prodaju ih u Americi, sakupili su nešto finansija sami iako su bili odbijeni od investitora kao što je Acclaim Entertainment, gde su im rekli da je ideja previse čudna i da niko neće kupiti takav kontroler. Huangovi su kontaktirali Harmonix, studio koji se specijalizovao u muzičkim igrama kao što su bili Frequency, Amplitude i Karaoke Revolution. Sa budžetom od samo milion dolara, zajedno su napravili prvi Guitar Hero. Niko nije imao ideju da će igra biti neverovatno uspešna i da će prodrmati žestoko kompletnu igračku i muzičku idustriju.

Kada su se napokon pojavili prvi pravi traileri i snimci finalne verzije igre kao i pravog gitarskog kontrolera, bilo mi je jasno da na našoj tada izrazito piratskoj i nedostupnoj console gaming sceni nema ništa od svega toga… ali kada je lokalni PS2 pirat koji živi na 16. spratu nabavio igru i javio da radi i na običnom DualShock 2 kontroleru i da je jako zabavna zajebancija brate, interesovanje se stvorilo. I dok je normalan svet uživao u plastičnim gitaricama prve generacije mi smo svirali na shoulder buttonima kontrolera… backup opciji koju je Harmonix ostavio u slučaju da im prodaja gitare ne prođe kao što je planirano. Gameplay je bio suludo zabavan, tonovi su izlazili skroz organski, a ono što je nedostajalo svim muzičkim igrama od ranije bilo je tu – pravi osećaj sviranja. Sa društvom sam prelazio igru, zvučnici CRT TV-a raspaljeni do kraja, DualShock 2 na maksimalnoj razdaljini koju je kabl dozvoljavao i udri!

Ostatak teksta pogledajte ovde.

Autor: Emuglx